Prispodoba o Sijaču

[Čovjek & Riječ]

"Objasniti" prispodobu nekome tko je ne čuje, pa ne razumije ? Bili to značilo spasiti njegov život ? I jeli uopće moguće objasniti nekome tko ne čuje, pa ne razumije ? U svakom slučaju ideja o temi "prispodobe" je dobra, pa je možemo iskoristiti (i na način) da razmatramo svaku prispodobu posebno, bilo da je (znamo, pa) želimo drugima prenijeti, bilo da (je ne znamo, a) želimo doznati njeno tumačenje.
Evo prve prispodobe :

Gle, iziđe sijač sijati. I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk. Tko ima uši, neka čuje ! (Mat 13:4-9)

[diana***]

Ja mislim da je ipak do predodređenja,al nam je dužnost otvorit oči,uši onima koji ih imaju,za Boga...
Koji nemaju - trajno su bolesni,i oni otvoreno odbacuju i Boga i Reč.
Zanimljivo nam može bit jedino koji su ti od Boga...
Naše je da sijemo,bilo po zemlji plodnoj,il po cesti uzalud

[amos]

Gle, iziđe sijač sijati. I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se. Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga. Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk. Tko ima uši, neka čuje ! (Mat 13:4-9)

Verujem da je najbolje krenuti na takav način da pustimo da sam Gospod Isus objasni tu parabolu, ista glava samo od:
18 Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.19 Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan. 20 A zasijani na tlo kamenito - to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima, 21 ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba. 22 Zasijani u trnje - to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda. 23 Zasijani na dobru zemlju - to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.

Sada mogu reći kako sam doživeo ovu parabolu, verujem da seme reči ima u sebi kapacitet da donese duhovan plod.Znači seme samo po sebi kada ga sadimo ima sve što je potrebno da kada izraste da određeni plod.Recimo seme lubenice ono u sebi ima kapacitet i sve potrebno da na kraju proizvede lubenicu.I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.Tako verujem i da je sa rečju Božijom , ona u sebi ima kapacitet da uvek da duhovan plod koji reč kaže da ima.Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.Tako reč Božija donosi po svojoj vrsti plod reči Božije. Ali imamo i različite tipove zemljišta, ako je neko zemljište loše onda seme ma kako dobro bilo mi ćemo doduše dobiti taj rod, ali on neće biti traženog kvaliteta ili neće ni dati rod.Tako verujem da su tipovi zemljišta ustvari tipovi ljudi, od onih tvrdih do kojih ništa ne može da dođe, do onih koji su otvoenog srca spremni da prime celu Božiju reč. Verujem da kvalitet zemljišta je nešto što sam čovek nosi odgovornost jer sam po sebi je takav i želi biti takav, ili je pak kao zemljište obraslo korovom nije se pobrinuo da raskrči sve te stvari koje bi trebao da bi reč mogla u punini da donese rod. Verujem sa druge strane da istinski originalni vernici postaju samo ako je seme prave vrste i ako je zemlja dobrog kvaliteta. Sve drugo ne vredi ničemu i kao što u poslanici Hebrejima 6 glavi čitamo:
7 Jer zemlja koja se napije kiše što na nju često pada i rađa raslinjem korisnim onima za koje se i obrađuje, prima blagoslov od Boga;8 ona pak koja donosi trnje i drač, odbačena je, blizu prokletstvu a svršetak joj je: U oganj!

[diana***]

I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

Reč je svaka prava,pravome čoveku.
Ako govorimo direkt o lubenici - govorimo o predodređenju ,opet...da lubenica ostaje lubenica,ako je u korovu,još se da okopat...a ako je loše zemljište,da se presadit i spasit,zalit
A kad kažeš kriva Reč pravom zemljištu,to mi više dođe da želiš posadit lubenicu,sijajući npr tikvice ...
Reč je reč - seme ,a zemljište je čovek,il NEčovek
Al cesta je cesta , i tu neće rasti !
Cesta je nevernik,i ja rađe tako gledam na tu prispodobu .

[amos]

I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

Reč je svaka prava,pravome čoveku.
Ako govorimo direkt o lubenici - govorimo o predodređenju ,opet...da lubenica ostaje lubenica,ako je u korovu,još se da okopat...a ako je loše zemljište,da se presadit i spasit,zalit
A kad kažeš kriva Reč pravom zemljištu,to mi više dođe da želiš posadit lubenicu,sijajući npr tikvice ...
Reč je reč - seme ,a zemljište je čovek,il NEčovek
Al cesta je cesta , i tu neće rasti !
Cesta je nevernik,i ja rađe tako gledam na tu prispodobu .

E , hajde pročitaj šta sam napisao pa onda komentariši. Ovako nema smisla.

[diana***]

Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

[amos]

I gde god da ga staviš ono će proizvesti plod lubenice.

...a neće ,npr na cesti .

Evo recimo ova opaska.Da si pažljivo pročitala napisano shvatila bi da sam to rekao, no da je tu u pitanju po svojoj vrsti.Dakle ne možeš da baciš seme lubenice a da ti rodi kajsija.

Ovde nije reč niti akcenat na predestiniranom semenu Božijem, već na reči kao semenu Božijem. Vidiš predestinacija ne ukida slobodu ljudske volje, već samo Bog zna naše izbore unapred i shodno tome nas predestinira ili predodredi.Ali naši izbori i ponašanje pokazuju ko smo i gde pripadamo.
Sa druge strane vrsta zemljišta isto tako ne ukazuje na predestinaciju, jer neko zemljište može biti predodređeno seme Božije ali treba raskrčiti gomilu smeća sa njega da bi onda dalo rod. Tako da ovde Isus ukazuje baš onima koji jesu Njegovi na poteze koje trebaju predhodno napraviti da bi pripremili svoje srce da bi došlo do pravog ploda reči Božije.
Stihove vezane za predodređenje treba tražiti na drugom mestu.

[diana***]

Nije mi u cilju tebi reć da ne biraš dobre reči,al mislila sam na tvoje

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.

Tu smo se mimoišli,jer je moje pojašnjenje bilo centrirano na zemljište ka na pravo tlo,a videla sam da ti o semenu,pa sam zato sve ono rekla.
Na pravo tlo kad baciš bilo koje seme-izrasta u taj isti plod koji i treba da izraste,pa tako ne vidim ni krivih reči pravom čoveku,jer će znat na šta se odnosi...sorry,il ja opet ovo neka moja sopstvena realnost.
Zato smo tu,da se ili složimo ,il ne ,al mogu reći da sam mislila na jedno ,a ti na drugo?
Ok,malo šume i druma,al neću ti uskakati na svaku,da nebi bilo opet...


Al ako si ovime mislio na zlo posejano na pravom tlu,odabranom čoveku...

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga

...tad ću ti reći da gde ima svetla-tame nema
i ne može te zatrovat niko,jer je Bog uz tebe


Reči se uvek mogu shvatit višesmisleno,pa se ,eto,opravdavam ,ovisno kako ti shvatiš stvar,il ja...jednu te istu

[Čovjek & Riječ]

Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

Ništa zato, pa ovdje smo upravo zato da zajedno dođemo do Sigurnosti Istine.
Ja predlažem, da, (za početak) utvrdimo neke sigurne stvari. Dakle : sjeme je Riječ Božja, sijač je Sin Božji, Zli (koji krade Riječ) je demon Zla, Sotona. To je sigurno, jer to Riječ govori. Što se tiče zemlje, mogli bi pretpostaviti da se tu radi o čovječjem srcu, ili o središtu čovjekova bića, o duši. Jer ono sjeme koje ne padne na pravo mjesto, u srce, neće izrasti, Isto tako, ako i padne u srce i čovjek prihvati, a ne shvati glavom, razumom, dolazi Zli i otima ono što je posijano ... što mislite o ovakvom tumačenju ?

[amos]

Nije mi u cilju tebi reć da ne biraš dobre reči,al mislila sam na tvoje

Ukoliko reč ne daje taj plod onda znači da to nije ta reč nego neka druga i ona po svojoj vrsti donosi.

Tu smo se mimoišli,jer je moje pojašnjenje bilo centrirano na zemljište ka na pravo tlo,a videla sam da ti o semenu,pa sam zato sve ono rekla.
Na pravo tlo kad baciš bilo koje seme-izrasta u taj isti plod koji i treba da izraste,pa tako ne vidim ni krivih reči pravom čoveku,jer će znat na šta se odnosi...sorry,il ja opet ovo neka moja sopstvena realnost.
Zato smo tu,da se ili složimo ,il ne ,al mogu reći da sam mislila na jedno ,a ti na drugo?
Ok,malo šume i druma,al neću ti uskakati na svaku,da nebi bilo opet...

Možeš reći šta god želiš i ne slagati se koliko god želiš, to mi nije problem. Da sa druge strane može biti bačena reč koja liči na reč Božiju ali to u suštini nije reč nego samo religiozno obojena doktrina ljudska ili nauka demonska, kao takva ne može doneti plod koji obećava reč Božija, ma koliko zemljište bilo dobro, mora čekati da prava reč dođe na njega i tek onda dolazi do ploda. Iako se osobi čini da poseduje istinu rod koji donosi nije biblijski, jednom rečju prevarena je.Zato imamo bibliju koja nam jasno opisuje kakve trebaju biti osobe koje u sebi imaju Svetog Duha koji je reč Božija u akciji unutar osobe i daje plodove po svojoj vrsti.
Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

[diana***]

Da,lepše je reć da je tlo srce.
Isus je znao tajne srca,mada je ljudski um govorio nešto "milo za čut" ,tako da je i teško uopšte shvatat Bibliju umom,ako nam srce nije nanovorođeno.
Ako jeste,tad razum više ne vlada nama,već sam mir u srcu smiruje brbljavi um,koji više i nije pod vodstvom i uplivom zla.

[amos]

Sorry
ne razumem,a čitala sam svaku reč

Ništa zato, pa ovdje smo upravo zato da zajedno dođemo do Sigurnosti Istine.
Ja predlažem, da, (za početak) utvrdimo neke sigurne stvari. Dakle : sjeme je Riječ Božja, sijač je Sin Božji, Zli (koji krade Riječ) je demon Zla, Sotona. To je sigurno, jer to Riječ govori. Što se tiče zemlje, mogli bi pretpostaviti da se tu radi o čovječjem srcu, ili o središtu čovjekova bića, o duši. Jer ono sjeme koje ne padne na pravo mjesto, u srce, neće izrasti, Isto tako, ako i padne u srce i čovjek prihvati, a ne shvati glavom, razumom, dolazi Zli i otima ono što je posijano ... što mislite o ovakvom tumačenju ?

Slažem se, to znači osoba je tvrda za prihvatanje reči i ta reč nema zašta da se "uhvati" i sotona dolazi i pevarom sklanja osobu od istine.

[diana***]

Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

Da,to stoji,al skrećem ti pažnju na to da loše seme ,crvljivo i neće dat ploda pa bilo bačeno makar na najbolje tlo,i neće te se dotaknut zlo dok te štiti Bog.
Znamo koji su plodovi Duha Svetoga ,a treba ih znat i prepoznat srcem,ne umom podložnim raznim uplivima.

[amos]

Mora biti pravo seme i pravo zemljište,odnosno prava reč i prava osoba i to je jedini način.

Da,to stoji,al skrećem ti pažnju na to da loše seme ,crvljivo i neće dat ploda pa bilo bačeno makar na najbolje tlo,i neće te se dotaknut zlo dok te štiti Bog.

Hoće daće rod, zato imamo gomilu pravih ljudi na pogrešnim mestima, zaslepljenim pogrešnim naukama koje imaju obličje pobožnosti, ali nemaju nekakve veze sa evanđeljem Gospoda Isusa Hrista. Još je teže ako naletiš na pravu osobu koja je imala otvoreno srce za Boga ali primila zabludu u svoje srce.Treba prvo iščupati zabludu, pa onda posejati reč Božiju.Jer zabluda nikne i ne dozvoljava pravoj reči da nikne.Kako kukolj i pšenica, kukolj smeta tlu , liči na pšenicu a nije, tek u doba zrelosti počinje da se vidi razlika.Tako nekom može rasti pogrešna reč u srcu i on sa puno predanja da veruje laž, to se zove zabluda. Osoba je iskrena ali veruje u laž.To je loše seme na dobroj zemlji.I ne samo to već demonski sotonski duh će dati i nekakvu manifestaciju samo da drži u zabludi osobu koja je primila laž.

[Čovjek & Riječ]

... tako da je i teško uopšte shvatat Bibliju umom,ako nam srce nije nanovorođeno.
Ako jeste,tad razum više ne vlada nama,već sam mir u srcu smiruje brbljavi um,koji više i nije pod vodstvom i uplivom zla.

Da, mislim da stvari idu upravo tako, najprije Riječ prodire u srce (makar došla i preko uma), a razum biva tek kasnije "pokoren". Najprije se rađamo odozgor, upoznavši Božju osobu (kroz Riječ), odnosno Njegovu Ljubav, a razum biva kasnije pokoren, jer tražeći, (sada znamo od Koga i Gdje tražimo) razum nakon nekog vremena saznaje Istinu. Kasni za srcem, da tako kažemo, ono što je srce već spoznalo, razum tek spoznaje naknadno. Kroz Riječ, dakako. Koju sada tražimo jer smo se već susreli s Nj(i)om i jer smo gladni Istine