Re: Gospod mi je govorio

[amos]

Zato mislim (kao i ti) da se sve što kažeš odnosi na one koji nisu Njegovi, na ljude kojima On nije Stijena spasenja, nego stijena sablazni, koji ne grade na čvrstoj Stijeni, nego na pijesku. Uostalom i Riječ govori da je to upućeno onima "koji mrze svjetlost: ne priznaju njezinih putova niti se staza drže njezinih." (Job 24:13) Mislim da je ovo bitno, zato što znamo da je Sotona čak i Isusa htio prevariti kroz riječi Božje "... Ta pisano je ..." (Mat 4:6). Ako poznajemo Duha (nismo službenici slova koje ubija) znamo dobro što Duh govori, pa nas Sotona ne može prevariti. Naš odgovor Onome koji nas osuđuje kroz pismo Božje je istovjetan Isusovu odgovoru : "Odlazi, Sotono !" (Mat 4:10)
Ovim ne želim reći da je loše biti "statičar" i preispitati svoje temelje, naprotiv dobro je .

Dakako da se odnosi na one koji nisu Njegovi, no pitanje koje se postavlja i koje se na neki način podiže iz ove priče je : Dali si Njegov i kako znaš da jesi? Jedan onako jako bitan stih koji izgovara apostol Pavle crkvu u Korintu u svojoj drugoj poslanici 13 glavi:
5 Same sebe ispitujte, jeste li u vjeri! Same sebe provjeravajte! Zar ne
spoznajete sami sebe: da je Isus Krist u vama? Inače niste pravi.
Apostol Pavle se obraća ljudima iz crkve.Zato verujem da svako od nas treba ispitati svoje temelje,čisto radi provere. David kaže ispitaj me dali sam na pravom putu.Danas je takvo vreme došlo da nam je ostala reč Božija kao jedina sigurna stvar.A opet ako je čitamo i sami smo u tome opet možemo da zalutamo.Zato je dobro preispitivati se, na čemu stojimo.Pogledaj samo brate sa kim god da razgovaramo svako ima taj utisak da baš on ima tu pravu istinu, čak neki put kada slušam ta "istina" je toliko daleko od bilo čega što je reč Božija da nije žalosno bilo bi smešno.No ta osoba čvrsto veruje da je to istina i da je u toj istini sigurna.I čak šta više veruje da ja nisam siguran ako ne prihvatim to što veruje.I to je zanimljivo, to te dovede u situaciju da se zapitaš jednu stvar: Ja toj osobi delujem jednako apsurdno i smešno kao i ta osoba meni.Oboje nemamo istinu zar ne? Kako znam da sam baš ja taj koji imam istinu.Proveravam u reči Božijoj zar ne? Bilo je situacija gde sam bio apsolutno siguran da sam upravu i ispostavilo se da nisam bio.A bio sam toliko siguran da sam mogao ruku u vatru da stavim, no nisam bio upravu.To je bila centralna misao teskta i onoga što je Gospod govorio mom životu.

[amos]

1 Kraljevima 19.18 Ali ću ostaviti u Izraelu sedam tisuća, sve koljena koja se nisu savila pred Baalom i sva usta koja ga nisu cjelivala."

Veliki prorok Ilija se našao u problemu, nalazio se u jednoj pećini i mislio je da je potpuno sam .Mislio je da su svi ljudi u Izraelu postali obožavaoci Baala boga paganskih naroda, i ne samo to nego su još njega pokušavali da ubiju. Zašto je Baal bio tako popularan u Izraelu i šta tu ima zanimljivo za nas. Da bismo to otkrili moramo
znati prvo šta je taj bog predstavljao.On je bio bog plodnosti i materijalnog dobitka,i to je i bio razlog iz kojeg je bio tako popularan. Izraelski narod je posmatrao narode oko sebe i mislio u vom srcu da bib bilo bolje za njih u materijalnom smislu da služe pomalo i tom bogu koji bi im da novac, no to je bila zabluda i to čitamo u Hošei
u 2 glavi o tome šta Bog misli o tome. Dakle Baal je bio bog novca, i njemu su se klanjali i njega su ljubili kaže stih iz prve kraljevima. Oni su se nazivali Božijim narodom ali ipak su dozvolili sebi da radi novca odstupe od reči i počnu se klanjati nečemu što je Bog zabranio i rekao da se ne sme činiti, izašli sui z reči da bi dobili materijalno
bogatstvo, no ono što je bilo najstrašnije izgubili su sve.Nisu shvatili da je Onaj koji je izrekao reč ustvari izvor njihovog blagoslova i napustivši Njega i njegovu reč prouzrokovali su u svojoj slepoći svoju propast.
Kakve to veze ima danas sa nama, pa danas je došlo takvo vreme da se okrenemo oko sebe i možemo isto tako videti kako rade narodi oko nas i poželimo ta materijalna bogatstva za nas, i tako mi počnemo ljubiti više novac nego reč Božiju, počnemo ljubiti ono što je Baal predstavljao, postajemo moderni idolopoklonici, koji radi novca izlaze iz Božije volje i Njegove reči. Prva crkva je imala taj problem i apostol Pavle kaže svom učeniku da je:
1 Timoteju 6.10 Zaista, korijen svih zala jest srebroljublje; njemu odani, mnogi odlutaše od vjere i sami sebe isprobadaše mukama mnogima.
Apostol Pavle svestan koliko je opasno oslanjati se na novac umesto na Živog Boga piše i upozorava Timoteja sa rečima oni koji ljube srebro.Oni koji ljube? Dali doslovno uzimaju novac i ljube ga, ne oni samo u svom srcu stavljaju novac na prvo mesto i takvih je bilo i u prvoj crkvi i apostol Pavle kaže das u sami sebe isprobadali mnogim
mukama. Nažalost mnoga želja za bogatstvom prouzrokuje da čovek izgubi mir i podredi i Boga, i porodicu da bi samo stekao što više materijalnog bogatstva.Zato sam Gospod Isus kaže da:
Luka 16.13 Nijedan sluga ne može služiti dvojici gospodara. Ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će uz jednoga prianjati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
Nemoguće je ljubiti Boga i Njegovu reč i u isto veme novac,tad čovek počne praviti kompromise u kojoj reč počne zauzimati drugo mesto, i osoba je na klizavom terenu i sotona ga je dobio tamo gde je želeo i sada se sladi njegovim mukama.Čovek koji u svom srcu je se zalepio za ovozemaljsko materijalno bogatstvo nema mira u sebi, njegov život nije originalan i on je toga svestan, i iz tog razloga biva na mnogim mukama pokušavajući da svoje dostojanstvo gradi kroz ono što poseduje, umesto
kroz ono što jeste u Hristu. Sotona ga tu ima i kao marionetu ga uvlači sve dublje i dublje, i sve dalje i dalje od reči. Dali izabrani mogu biti prevareni ja verujem u konačnici ne, ali mogu biti za neko vreme zaslepljeni blistavim sjajem novca, i zagledanjem u ono što drugi ima a ja nemam. Ali verujem da kada Gospod progovori
svojim miljenicima i izabranicima oni shvate da su se udaljili od reči i trče nazad. Nažalost postoje i oni koji propadaju, kojima je težnja ovozemaljsko, propadljivo i oni jednostavno iako se nalaze sa narodom Božijim tu su jer očekuju da dobiju blagoslov kada i postali dobijaju, i po principu kiša pada i na pravedne i na zle oni i dobijaju.Ali šta bude kada takav stav preovlada u Božijem narodu, stav onih koji žele
bogatstvo mesto Boga? Ja verujem da dolazi Božija disciplina na sinove Božije, i sud i kazna na one koji su kukolj. Nije li bolje kroz Božiju reč biti tamo gde je Bog, nije li bolje svoje srce staviti u nebeske prostore gde vlada mir Božiji, i pouzdanje u
Njegovu providnost za naše potrebe.Ako mislite da jeste onda je dobro poslušati Isusove reči:
Luka 12.34 Doista, gdje vam je blago, ondje će vam i srce biti.

Da se razumemo, nema ništa loše u tome da neko ima materijalno bogatstvo, ali ako vidi da brat ili njegova sestra nemaju a on ima na pretek i to ga ne žulja onda tu nešto nije kako treba. Ako nas je Bog blagoslovio materijalnim dobitkom, naravno da bi to bio Bog mora biti stečeno po Božijim pirncipima pošteno, mi onda trebamo upravljati sa tim bogatstvom kako Bog kaže i u Njegove svrhe.I da ni slučajno nas ne snađe tekst iz:

5 Mojsijeve 8.11 Čuvaj se da ne zaboraviš Jahvu, Boga svoga, zanemarujući njegove zapovijedi, njegove uredbe i njegove zakone koje ti danas dajem. 12 I pošto se najedeš do sitosti, posagradiš lijepe kuće i u njima se nastaniš; 13 kad ti se krupna i sitna stoka namnoži; kad se nakupiš srebra i zlata i kada sve tvoje uznapreduje, 14 nemoj da se uznese srce tvoje i da zaboraviš Jahvu, Boga svoga, koji te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva; 15 koji te proveo kroz onu veliku i strašnu pustinju, kroz zemlju plamenih zmija i štipavaca, suhim i bezvodnim krajem; koji ti je izveo vodu iz stijene tvrde kao kremen; 16 koji te u pustinji hranio manom, nepoznatom tvojim ocima, da te ponizi i da te iskuša te da na kraju budeš sretan. 17 Ne reci tada u svome srcu: svojom sam moći i snagom svojih ruku sebi namakao ovo bogatstvo.18 Sjeti se Jahve, Boga svoga! Ta on ti je dao snagu da stječeš bogatstvo da tako ispuni - kao što je danas - svoj Savez za koji se zakleo tvojim ocima.19 Ako li zaboraviš Jahvu, Boga svoga, i pođeš za drugim bogovima te njima budeš iskazivao štovanje, njima se klanjao, kunem vam se danas da ćete zacijelo izginuti; 20 poput naroda koje će Jahve pogubiti pred vama, tako će i vas nestati jer niste poslušali glasa Jahve, Boga svoga.
Znam da je teško,da je kriza, i sam sam teško iskušavan i na svoju sramotu moram da priznam da sam u nekim trenutcima popustio pritisku.Postupio sam nepošteno jer je priroda posla kojim sam se bavio zahtevala to od mene, no Gospod me je ukorio i mogao sam izaći iz toga i ostaviti se načina koji Njemu nisu ugodni.Znam da je teško ali verujem da mi i danas možemo reći kao što je jednom rekao Jošua:
Jošua 24.15 Međutim, ako vam se ne sviđa služiti Jahvi, onda danas izaberite kome ćete služiti: možda bogovima kojima su služili vaši oci s onu stranu Rijeke ili bogovima Amorejaca u čijoj zemlji sada prebivate. Ja i moj dom služit ćemo Jahvi."

Služimo Gospodu gde nam je rekao, i na koji način nam je rekao, ostanimo u celoj reči Božijoj to je ono što će napraviti razliku, a ne ono što imamo kao ljudi u materijalnom smislu.

[Čovjek & Riječ]

1 Kraljevima 19.18 Ali ću ostaviti u Izraelu sedam tisuća, sve koljena koja se nisu savila pred Baalom i sva usta koja ga nisu cjelivala."...

Interesantno mi je ovdje da se "pojam Baal koristi na različite načine u Starom zavjetu, u uobičajenom značenju nadzornik, odnosno vlasnik" (wikipedia), što upućuje na riječ "imati". Znamo da je u današnjem svijetu "imati", puno važnije nego "biti", dok za kršćane to ne bi trebalo biti tako.

[amos]

Matej 10.37 Tko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan. Tko ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan.

Dok sam slušao jednu propoved u jednom trenutku mi je sinula misao, otkrivenje nečeg oko čega dosta dugo vremena razmišljam. Šta znače te reči što zavežete ovde na zemlji biće zavezano na nebu.Te reči su bile korištene kao sredstvo crkvene discipline i često zloupotrebljavane radi zastrašivanja neposlušnih.Ali koliko stvarno te reči imaju snagu danas? Na koji način se to odnosi na vernike? Kada sam čitao ove stihove iz Mateja 10 oni su mi snažno progovorili o pristrasnosti. Mi volimo ljude oko sebe, volimo svoju porodicu, prijatelje, kolege na poslu.Uopšte taj svet koji nas okružuje nam je drag i to nam postaje zamka.Mi možemo radi te ljubavi koju imamo prekoračiti jednu ozbiljnu reč koju Gospod govori u izrekama 20. 10 Dvojaki utezi i dvojaka mjera mrski su Jahvi podjednako. Kako možemo lako oceniti i proceniti i doneti sud o nekome ko je daleko od našeg srca, a tolerisati onima koji su blizu.Nije li to dvostruka mera kojom merimo? Razmišljam puno o stihovima koje iz Korinćanima poslanice:
1 Korinćanima 6.1 Tko bi se od vas u sporu s drugim usudio parničiti se pred nepravednima, a ne pred svetima? 2 Ili zar ne znate da će sveti suditi svijet? Pa ako ćete vi suditi svijet, zar niste vrijedni suditi sitnice? 3 Ne znate li da ćemo suditi anđele, kamo li ne ono svagdanje?
Mi ćemo suditi!? Kako bismo mogli suditi ako smo pristrasni i koliko je nepristrasnost bitna? Zapitam se iskreno u kojoj meri nam je dan autoritet sa rečima što svežete na zemlji biće svezano, i kako uopšte doći na tu tačku da imaš takvu vrstu autoriteta, i zašto je mnogi danas nemaju? Pa jednostavno mi kao deca Božija možemo i ne moramo imati autoritet, jer autoritet koji dobijamo dobijamo na osnovu svog ponašanja.Nerazumni sin nikada neće dobiti autoritet nad imanjem zar ne? Ali onaj koji se pokaže da vrši Očevu volju i čini stvari na način na koji Otac to želi, taj dobija autoritet ravan Ocu, jer Otac na njega prenosi taj autoritet, i sam Otac stoji sa svojom rečju iza takvog sina. Jedan od tih primera je Samuel:
1 Samuelova3.19 Samuel je rastao, a Jahve je bio s njim i nije pustio da ijedna od njegovih riječi padne na zemlju.
Bog nije dopustio da nijedna Samuelova reč padne na zemlju a da se ne izvrši, Bog je staja iza svog sluge i potvrđivao njegovu reč. Tako isto verujem i danas važi za svakog od nas.Kako bi Gospod mogao da prenese svoju autoritet u ovom svetu, ako ta osoba je pristrasna? Zanimljivo je da zahtevi za osobu koja treba postati pastir u crkvi sačinjavaju neke stvari , da tako kažem kvalifikacije:
1 Timoteju 3.

1. trijezan,
2.razuman
3 sređen
4.sposoban poučavati
5.ne vinu sklon
6.ne nasilan
7.srebroljubac;
8.da svojom kućom dobro upravlja i sinove drži u pokornosti
sa svom ozbiljnošću –
9.ne dvolični,
10.ne odani mnogom vinu ni prljavu dobitku
11.đakoni neka budu jedne žene muževi, neka dobro upravljaju
djecom i svojim kućama.
Možda će neko pomisliti pa kakve to veze ima sa nama, to je za pastore i đakone. Ali ako neko želi imati sinovski autoritet jednak Ocu, on treba imati te stvari jasno u svom srcu.Jer ako neko ima porodicu i pristrasno prosuđuje, on se radi porodice udaljava od reči.Ukoliko to neko radi zbog novca, pića, loše naravi, dvoličnosti koja je uzrokovana kukavičlukom, kako će takav moći da prosudi ispravno.Takvome Bog neće dati autoritet sa kojim bi mogao da uništi imanje, ne on će ga dati samo onome sinu koji se pokazao kao spreman da sprovodi Očevu volju.Neko će reći ne sudi rekao je Gospod Isus, no ti ljudi namerno zaboravljaju da je prva crkva itekako imala disciplinovanje onih unutra, i kada bi se ti koji su bilo pod okriljem zajedništva, bili odsečeni, Bog bi ih izvan sudio.No dok bi bili unutar zajedništva sud je bio prepušten vernicima:
1 Korinćanima 5.12 Što spada na me suditi one vani? Ne sudite li vi one koji su unutra?13 A one vani sudit će Bog. Iskorijenite opakoga iz svoje sredine.
Isto tako ako primimo u našu sredinu neku ne pokajanu osobu i nazovemo je bratom ili sestrom, ne činimo li greh? Mi možemo i trebamo prihavtiti i najgoreg zločinca i pružiti mu priliku da primi oprost, ali bratom ili sestrom možemo nazvati samo onoga koji je pokazao plodove dostojne obraćenja.Nije svako ko kaže da je brat ili sestra to stvarno, moramo ozbiljno prosuđivati stvari jer ako nekog prihvatimo kao deo zajedništva a on nije doživeo obraćenje,pokajanje i nanovorođenje, izlažemo ruglu Boga i njegovu crkvu, i ne prosuđujemo na temelju reči, već na temelju emocija koje nisu inspirisane Božijim duhom, već humanističkim religiozno obojenim duhom ovog sveta.
Mi živimo u opasnom vremenu, ljudi traže ljubav i Hrišćani im je trebaju dati, ali ljubav Božija ne postoji bez pravednosti Božije i ako to pokušamo razdvojiti ne prosuđujemo pravo, i Bog nam nikada neće dati sinovsku poziciju autoriteta.Izgovorena reč nikada neće biti deo našeg duhovnog iskustva, Bog neće poštovati naše odluke u odnosu na ovaj svet i ljude koji u zajedništvu sa nama, Bog neće moći da stane iza onoga što smo rekli. Ali ako budemo slušali reč Božiju, i činili uvek kako je Njemu volja, Bog će potvrđivati svoju reč, i mi ćemo biti potvrđeni sa tim kao sinovi Svemogućeg Boga, kao oni koji samo kažu reč i to se dogodi.
Neka bi nas Gospod Isus sve blagoslovio kao Solomona mudrošću da pravilno postupamo sa nasledstvom koje nam je odredio, da dođemo u poziciju istinskog autorteta reči Božije.