Gospod mi je govorio

[amos]

Ovo je tema gde možemo pisati stvari koje je Gospod govorio našem srcu, a mogu biti korisne za druge oko nas.Mogao bih to nazvati naše male propovedi, ili naša iskustva kroz reč Božiju.Verujem da ih imamo svakodnevno, ali neke imaju težinu na jedan poseban način i dolaze sa vremena na vreme direktno sa trona Božijeg u naše živote.Pa evo mesta za to:

[amos]

Izreke 23.6 Ne jedi jela zavidnikova, ne čezni za slasticama njegovim,7 jer on je onakav kako u sebi misli: Jedi i pij, veli ti, ali mu srce nije s tobom.8 Zalogaj koji si pojeo izbljuvat ćeš, uzalud ćeš prosut' svoje ljupke riječi.

Čitajući ove stihove, do mene je došla misao, Gospod mi je progovorio. Danas je vreme kulturnog ophođenja, finoće, ali isto je tako vreme neiskrenosti među ljudima.Danas više nego ikada ova Solomonova poslovica dobija na težini.Nažalost mnogo naroda koji se naziva Božijim imenom zaboravlja da ma kako spolja se trudio da bude dobar i fin, ono što je unutra u srcu je baš ono što jesmo.Jer kako misli čovek u sebi takav je, ne ono što izgovori.Mnogo puta mi možemo odreagovati spolja divno i u ljubavi, dok u nama kipti, i onda možemo misliti kako smo odreagovali Hrišćanski.I jesmo, ali ne iz promenjenjene prirode , već iz svoje sile i snage.Ali kako čovek u sebi misli takav je. Možemo za ceo svet izgledati fini i moralni, ali kao čovek u sebi misli takav je.I ako razmislimo malo bolje u evanđelju možemo naći sijaset primera u kojima se naš Gospod Isus bavi baš tim problemom, ali evo jedan od blistavijih primera:
Matej 23.26 Farizeju slijepi! Očisti najprije nutrinu čaše da joj i vanjština bude čista.
Da Gospod je jako dobro znao šta je u unutrašnjosti čoveka, nemojmo se zavaravati da mislimo kako možemo učiniti nešto sa promenenjenim ponašanjem iz ne promenjenog srca, zagledajmo se unutra i pogledajmo šta je ono što nas motiviše da budemo Hrišćani, zbog čega stvano pričamo o Gospodu, zbog čega ostajemo u Hrišćanstvu, koji su naši pravi razlozi za sve to.Dali je naša unutrašnjost promenjena ili se samo zavaravamo da imamo nešto što u suštini nemamo.Jer kako čovek u sebi misli onakav je.Apostol Pavle u 2 Korinćanima 23 glavi kaže:
5 Same sebe ispitujte, jeste li u vjeri! Same sebe provjeravajte! Zar ne spoznajete sami sebe: da je Isus Krist u vama? Inače niste pravi.
Nema ništa loše u tome da preispitamo svoje motive, i nije ništa strašno ako otkrijemo da naši motivi nisu baš pravi, i da u svom srcu baš i ne mislimo onako kako se spolja predstavljamo.Strašno bi bilo da to ne uradimo i ostanemo u zabludi do kraja života i tako prevareni odemo na mesto koje je predviđeno sotoni i njegovim anđelima.To bi bilo strašno, a preispitati sebe i krenuti ako je i potrebno ispočetka sa Gospodom nije strašno, malo je neprijatno i teško, ali bolje i tako nego živeti u laži.U jednoj priči u Mateju 7 glavi Isus kaže:
24 Stoga, tko god sluša ove moje riječi i izvršava ih, bit će kao mudar čovjek koji sagradi kuću na stijeni. 25 Zapljušti kiša, navale bujice, duhnu vjetrovi i sruče se na tu kuću, ali ona ne pada. Jer - utemeljena je na stijeni. 26 Naprotiv, tko god sluša ove moje riječi, a ne vrši ih, bit će kao lud čovjek koji sagradi kuću na pijesku. 27 Zapljušti kiša, navale bujice, duhnu vjetrovi i sruče se na tu kuću i ona se sruši. I bijaše to ruševina velika.
Nije tajna da je se moja kuća rušila do sada više puta, ustvari kada bolje razmislim može se desiti da se i ova sada koju imam sruši.Ali zato i nije bitno šta ja kažem, već šta reč Božija kaže.Isus kaže ko čuje moje reči i ne izvršava ih, ne Amosove ili bilo čije, već Isusove reči.Ali ako mi se i ova kuća ipak sruši, hrabro ću se naučiti na greški, zahvaliti se Gospodu što je dopustio oluju na mene da bi mi pokazao gde grešim, i sa Njim onda ispočetka zidati novu.Dobre stvarise grade jako dugo, na svojim greškama se najoblje uči, ali ako pokušamo da prikrijemo grešku i nastavimo dalje da gradimo na njoj kada tad će nam se to vratiti u lice i kuća će nam se srušiti, verujte imam iskustva u tome.I onda je uzalud što je kuća neko vreme izgledala lepo, uzalud je što je spolja sve bilo dobro, test je pokazao plodove i kuća je pala sa treskom, i onda je velika žalost koju neki ljudi jednostavno ne izdrže i jauču nad ruševinom sve do smrti.Nemojmo iti takvi, budimo temeljni u našem životu, ispitujmo sebe, proveravajmo sebe, vidimo dali smo na pravom putu.Zamolimo Gospodu da nam pokaže dali smo na pravom putu.On to želi, da nam pokaže gde grešimo da bismo mogli izbeći nevolju, ali ako smo tvrdi na Njegova upozorenja onda ćemo proživeti mnoge nevolje koje nismo morali, i promašiti mnoge divne stvari koje nam je namerio.U krajnjem slučaju naš život je u Njegovim rukama i on je više nego sposoban da nas spase od svake zablude samo ako Mu iskreno priđemo, sa srcem otvorenim za korekciju.Izreke 29 kažu:
1 Čovjek koji, po opomeni, ostaje tvrdoglav, u tren će se slomiti, i neće mu biti spasa.
I možda mislimo da sada sve ide dobro to znači da smo dobro, ali ovde piše iznenada, dakle možemo biti iznenađeni, a to i nije nešto što smo očekivali zar ne?Zato je sada vreme kada trebamo se preispitivati kako mislimo u svom srcu zaista.Jer zapamtimo:

Kako čovek u sebi misli takav je !

[Čovjek & Riječ]

Ovo je tema gde možemo pisati stvari koje je Gospod govorio našem srcu, a mogu biti korisne za druge oko nas.Mogao bih to nazvati naše male propovedi, ili naša iskustva kroz reč Božiju.Verujem da ih imamo svakodnevno, ali neke imaju težinu na jedan poseban način i dolaze sa vremena na vreme direktno sa trona Božijeg u naše živote.Pa evo mesta za to:

Nadaren si brate za otvaranje "pravih" tema, hvala Bogu i hvala tebi !

Eto htio bih se konstruktivno uključiti, jer ova tema je dosta široka, bolje rečeno može biti dosta široka, a može biti i "hod po oštrici noža", u kontekstu ispravnog razumijevanja, komunikacije sa Riječju, a i međusobno. Ali u tome i jeste bit, da nam samo naš Gospodin, naš Otac može dati svu potrebnu sigurnost i voditi nas uskim putem kojim nam je svima proći.
Najprije htio bih reći da "stvari koje je Gospod govorio našem srcu" mogu biti prihvaćene, ili ne, zapravo i prije toga, mi željom svoga srca odlučujemo želimo li uopće da nam Riječ govori. Ako ne želimo On nam i neće govoriti, a ako ga svim srcem tražimo, možemo biti sigurni da će nam On govoriti, jer On nam to svima govori : tražit ćete me i naći me jer ćete me tražiti svim srcem svojim (Jer 29:13). Ako nam je govorio po svojoj Riječi, onda je to "Rhema", Riječ koja je specifično baš nama upućena i to je jako dobar znak, jer Riječ koju je On poslao, a mi primili ne vraća se bez da učini ono radi čega je poslana.
Eto, za početak, toliko, uz (moju omiljenu) mudru izreku :

Uzdaj se u Jahvu svim srcem i ne oslanjaj se na vlastiti razbor. Misli na njega na svim svojim putovima i on će ispraviti tvoje staze. (MIz 3:5,6)

[amos]

.2 Samuelova 16. 23 A savjet što bi ga dao Ahitofel u ono vrijeme vrijedio je kao odgovor Božji; toliko je vrijedio svaki Ahitofelov savjet i kod Davida i kod Abšaloma.
Ahitofel je bio jedan čovek koji je kao što vidimo bio savetnik i Ablasomov i Davidov.Jako mudar, poštovan.Svaka njegova reč bi se prihvatala.Veliki čovek , pun znanja i razumevanja, sve je znao i poke i saveti koje je davao bi bili ispravni.Absalom se buni protiv svog oca davida i kada David saznaje da je Ahitofel sa njim nije mu bilo prijatno i on kaže :
2 Samuleova 15.31 Tada javiše Davidu da je i Ahitofel među urotnicima s Abšalomom. A David zavapi: "Obezumi Ahitofelove savjete, Jahve!"
Verujem da je ta pozicija bila jako bitna Ahitofelu.I sada se postavlja pitanje odakle je sve to dolazilo Ahitofelu, naziv duh Ahitofela se ustvari odnosi na to kakav je bio duh koji ga je pomazivao da bude tako mudar. Najbolji način da utvrdimo kakav je bio duh je da pogledamo kako se Ahitofelova priča završila:

2 Samuelovq 17.23 Kad je Ahitofel vidio da se nije izvršio njegov savjet, osamari svoga magarca, krenu na put i ode svojoj kući u svoj grad. Ondje se pobrinu za svoju kuću, zatim se objesi i umrije. Pokopaše ga u grobu njegova oca.

U jednom ternutku Absalom je odbio da posluša Ahitofela, i on je zbog povređenog ponosa odlučio da oduzme sebi život.Duh koji ga je pomazivao ga je doveo do toga da izvrši samoubistvo.Duh koji ga je pomazivao činio je da on bude pun znanja i razumevanja, ali u isto vreme i pun ponosa zbog toga.I onda se postavlja pitanje dali je dovoljno da nešto znamo i ispravno razumemo, i da to onda znači da smo u isto vreme pomazani Svetim Duhom.Dali je znanje i veštine koje posedujemo merilo bilo čega, svakako da nije.Može dobro znanje biti pod pogrešnim duhom.
Zašto ja sada sve ovo pišem, pa sigurno ne zato što sam savršen i to mi se nikada nije desilo.Pišem ovo jer u jednom trenutku sam osetio da idem Ahitofelovim stopama, toliko željan da me drugi slušaju, da prezentujem svoje znanje i razumevanje, postao sam nerazuman i počeo nerazumno da se ponašam.Vidite znanje nadima kaže Solomon, a gde je nadutost tu baš i nema puno mesta za ljubav. Tada uzimamo sekiru i svoje neistomišljenike surovo kažnjavamo zbog toga što su se usudili da nemaju isti stav kao i mi, što se uopšte usuđuju da nas ne poslušaju. Ali takav stav srca vodi u samouništenje, sami sebi kopamo jamu i dovodimo do toga da polako ali sigurno upadamo u razočarenje jer ne postižemo želju svoga srca, da nas slušaju šta imamo reći, jer mi imamo istinu, drugi je nema. Gospod je snažno govorio mom srcu i upozorio me na moje ponašanje, pokazao mi kroz primer Ahitofela kuda to vodi.
Teške su to lekcije, ali ja sam zahvalan Gospodu što kada je potrebno upotebi snažan ukor mom životu, samo da bi me spasao od propasti. Ahitofel nije poslušao, obesio se, želeo je da on bude slušan, da on bude uvažavan, i nažalost to ga je dovelo do kraja.
Ako biste se pitali kada je se to dogodilo, kada je bila ta lekcija, odgovorići vam jednostavno: Ona još uvek traje, još uvek je učim.Teška je za savladati, i mnogi nažalost je ne znaju i od samoga sebe ne mogu čuti druge, hodaju stopama Ahitofela, i ne znaju da je to klizav teren.Od silne mudrosti i znanja i razumevanja misle da su uvek upravu i da oni znaju najbolje, ali Isus je znao sve pa ipak je imao drugačiji stav.
Nemojmo misliti da samo zato što nešto znamo,ili nas je Gospod nadario za nešto da je onda rešena stvar da smo ispravni.Loš stav može zloupotrebiti i darove i znanje, i duh koji je pomaza Ahitofela može jedan dan dovesti i nas do teških razočarenja.
Božiji blagoslov.

[Čovjek & Riječ]

... I sada se postavlja pitanje odakle je sve to dolazilo Ahitofelu, naziv duh Ahitofela se ustvari odnosi na to kakav je bio duh koji ga je pomazivao da bude tako mudar ...

Tvoja tema, brate, je vrlo duboka i zahtijevna. Vidim i osjećam u tvojim riječima i dio težine koju si preuzeo na sebe. Neznam bi li to trebao, ti svakako to bolje znaš, a ja ne bih želio da nosiš teret koji je pretežak i koji ti, možda, nije ni namjenjen.
Mislim brate da je odgovor u tvom pitanju "odakle je sve to dolazilo", sva ta mudrost, svo to znanje, sva ta moć. Kada pogledamo, Ahitofel je bio savjetnik Davidov, Hušaj Arčanin je bio njegov prijatelj. Ahitofel je bio bolji savjetnik, nego Hušaj Arčanin, ali u datom trenutku to nije bilo odlučujuće, odlučujuće je bilo tko je na Božjoj strani, tko radi za Njegova pomazanika. Ahitofel, dok je bio u službi Davidovoj, bio je odličan, nenadmašan savjetnik, kaže Riječ da se njegov odgovor uvažavao kao da je sam Bog govorio (II Sam 16:23). Međutim, kada je Ahitofel prešao na krivu stranu, odnosno udružio se protiv Božjeg pomazanika Davida i kada je David zavapio svome Bogu; "obezumi Bože Ahitofelove savjete", sve je postalo drugačije. Ahitofelov savjet u službi Abšalomovoj, a protiv Davida, Božjeg pomazanika, još uvijek je bio izvrstan ("izvrsna Ahitofelova osnova") i bio bi uspio njegov plan skovan protiv Davida, da se nije "umiješao" sam Bog (II Sam 17:14) i osujetio njegov plan, prihvativši ovaj put savjet "lošijeg" savjetnika, ali koji je bio Davidov prijatelj. Ahitofel je uvijek bio (i ostao) dobar (i odličan) savjetnik, ali je promjenio Poslodavca.
Ne može se protiv Boga, a ni protiv pomazanika Njegovih !

Neće uspjeti oružje protiv tebe skovano. Dokazat ćeš da je zao svaki jezik što na te udari na sudu. To je baština slugu Jahvinih, to im je pobjeda od mene” - riječ je Jahvina. (Iza 54:17)
I sad evo kanite se, velim vam, tih ljudi i otpustite ih. Jer ako je taj naum ili to djelo od ljudi, propast će; ako li je pak od Boga, nećete ga moći uništiti - da se i s Bogom u ratu ne nađete. (Dje 5:38)

[Čovjek & Riječ]

Same sebe ispitujte, jeste li u vjeri! Same sebe provjeravajte! Zar ne spoznajete sami sebe: da je Isus Krist u vama?

nije, amos ,al to nije razlog da ne primiš Duha Svetoga jer si nominiran

Pa ja, ipak, ne bih postavljao stvari ovako kao ti.
Ostaje mi nejasno kako si iz svega što je brat Amos rekao, a rekao je dosta toga, možda i previše za jedan post, izvukla da brat nije primio Duha Svetoga ? Ako govoriš nejasno postoji opasnost da budeš, možda, krivo shvaćana. Što znači nominiran ? (za primanje Duha ?)

[Diana]

Ma Č&R !
To je moj stil,i ne vređam i ne bojim se.
Nominiran za spas,ko i ti
I di je greška?
Oslobodi se stege malo,čitaj između redova.

[Čovjek & Riječ]

Ma Č&R !
To je moj stil,i ne vređam i ne bojim se.
Nominiran za spas,ko i ti
I di je greška?
Oslobodi se stege malo,čitaj između redova.

Nema stege, samo preporuka. Što se tiče stila, on (nam) nije savršen ali se svaki dan poboljšava

[Diana]

Onda gud.
Jer ja nekad dunem neku stvar,a tek posle dođe objašnjenje,pa me nemoj hvatat za besmisao,nego ajmo skupa čekat da vidimo o čemu je reč,jer ja tako čitam tebe i amosa,pa mi se sve objasni,jer se nadograđuje.
Jako mi je žao da su se amosu kuće rušile,treba neku bolju ciglu

[Diana]

Meni Gospod govori svaku minutu života mog,i tu je kontroverza!
Mene,kao takvu,jednu "običnu" ženu ,niko ne sluša.
takvima će i biti ,il nebiti

[amos]

Izola nemoj začatavati ovu temu, kao što si mogla pročitati na početku tu pišemo svoje male propovedi. Takao da ako je začatuješ gušiš njen pravi smisao, ok?

[amos]

Luka 15.11 I nastavi: Čovjek neki imao dva sina.12 Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.13 Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno.14 Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.15 Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.16 Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.17 Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!18 Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!19 Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'20 Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.21 A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'22 A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!23 Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo24 jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti.25 A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru26 pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
27 A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'28 A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
29 A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim. 30 A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'31 Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.32 No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'

Dok sam se vozio ovaj tekst mi je pao na pamet, i počeo sam da razmišljam o njemu.Često se ovaj deo zove izgubljeni sin.No ja bih ga nazvao dva izgubljena sina.Ovaj momak što je ostao kod kuće i radio sve što je otac zahtevao je verujem na neki način bio još izgubljeniji.Njegovi motivi su bili drugačiji.On nije bio poslušan zato što je poznavao oca.Nije razumeo uopšte šta je to što je dobio sa tim što je njegov sin.Nije poznavao ljubav i milosrđe očevu.Poznavao je pravila i držao ih je se i to je dovoljno mislio je.No mlađi je imao jedno iskustvo koje stariji nije poznavao.On je znao kakav je otac, i znao je da može da dođe njemu, osetio je očevu ljubav i milosrđe.Osetio je da ga otac prihvata bez obzira šta je radio i koliko je lutao, osetio je da ga otac voli ne zato što je nešto uradio dobro, već zato šo je njegov otac.Stariji brat to nije znao, on je igrao po pravilima i očekivao zbog toga ljubav i nagradu, no nije znao ko je otac.Znao je pravila , ali nije poznavao njegov karakter , imao je krivu sliku.
I dok sam razmišljao o tome Gospod mi je govorio.Čovek može poznavati dobro doktrinu, znati sve kako treba biti.Može živeti shodno onome što ta doktrina zahteva.Može ta doktrina biti u potpunosti ispravna, toliko ispravna da nema nikakve kontradikcije sa rečju.Može imati u svom životu urađeno sve ispravno, od krštenja do moralanih principa.Ali ako nema odnos sa Ocem nebeskim sve je uzalud.Očekivaće rezultate svog rada, promašiće da svakodnevno gleda ono što Gospod čini za njega.I ma koliko to sve spolja izgledalo divno unutar sebe će kao stariji brat nositi gorčinu zar nisam se trudio, a pogledaj šta sam dobio, ništa, nema nikakvih rezultata.Kada je Bog susreo Abrahama rekao mu je najdivnije reči koje objašnjavaju ono što je suština onoga što mi je Gospod govorio:
1 Mojsijeva 15.1 "Ne boj se, Ja sam tvoj štit, tvoja velika nagrada."
Gospod je ta nagrada, Gospod je sav rezultat koji je bitan, to što smo Njegovi je sasvim dovoljna nagrada.No očekivanja mogu biti drugačija.Neko želi biti uticajan, neko želi neku drugu korist.Stariji sin bi bio zadovoljan sa jaretom, a sve je već bilo njegovo čak i to jare za kojim je žudeo.No on to nije video, i to ga je činilo izgubljenijim.Jer onaj koji je lutao je na kraju i našao, ali ovaj koji je sve znao i razumeo, nije ništa video.Sve znanje i sve doktrine koje možemo imati u svom umu, i svo razumevanje koje smo dobili čitajući knjige propovedi su ništa ukoliko ne poznajemo Božije srce, ukoliko On nije naša nagrada, ukoliko nemamo odnos sa njim.Sve što možemo dobiti je religiozni ponos koji nas vodi ka gorčini i razočarenju jer nema rezultata, jer nema nagrade koju očekujemo jer radimo sve kako treba.Živeti u jednostavnosti, dopuštati da nas Gospod vodi i da On daje šta nam je potrebno.Ne otimati se za nešto samo zato što mislimo da nam pripada, kao Henok hodati sa Gospodom iz dana u dan dok nas on ne odvede gore je ono što je suština.Voleti Gospoda zato što nas je primio, zato što je naš Otac, prihvatati ono što je iz Njegove ruke pa makar nam se činilo da u tom trenutku zaslužujemo više,poniznost je dobra za duh i pravi lek protiv ogorčenosti.I probati pogledati se u ogledalo pre nego kažemo da smo mi nešto, i da smo nešto zaslužili, jer ovo vreme je opasno.Ovo je vreme gde će ljudi biti slepi, goli i bosi a da to neće ni znati.Koliko znamo nije merilo jer ako nas to zaslepi, možemo misliti da znamo a da ne znamo ništa od onoga što bi trebali znati, i onda propustimo ono što je srce evanđelja, i pored ispravne doktrine.

[Čovjek & Riječ]

... Koliko znamo nije merilo jer ako nas to zaslepi, možemo misliti da znamo a da ne znamo ništa od onoga što bi trebali znati, i onda propustimo ono što je srce evanđelja, i pored ispravne doktrine.

Da brate, tako je, hvala ti na tvome svjedočenju. Evo, samo kao odjek na tvoje riječi :
Netko je rekao da je kršćanstvo odnos i vjerujem da je u pravu. Kršćanstvo jest odnos s Ocem. Ali da bi bili kršćani moramo Oca upoznati. Ovo "moramo" je kriva riječ, jer to neće učiniti nitko tko to mora, to će učiniti samo onaj koji čezne za Ocem. A što Ga više poznajemo, više čeznemo za Njim.

[amos]

Job 24.22 Al' Onaj što snažno hvata nasilnike, ustaje, a njima sva se nada gasi.23 On ih može ostaviti u osećaju sigurnosti, ali Njegove oči su na njihivim putevima24 Dignu se za kratko, a onda nestanu, ruše se i kao svi drugi istrunu, posječeni kao glave klasovima.

Dok sam čitao ova tekst 23 stih mi je privukao pažnju.Bog može čoveka koji ide ravno u propast držati u takvom osećaju kao da je potpuno siguran.I onda samo odjednom propast iznenadna.To me je navelo da počnem da razmišljam, i Gospod je govorio mom srcu. Puno se ljudi danas oseća sigurno, veruju da je baš ono što poseduju karta koja će ih odvesti na pravo mesto.Iako kada pogledaš njihov život i način verovanja je jako daleko od onoga što govori reč Božija, a oni se ipak osećaju sigurno u tome. To je zanimljivo pitanje ali onda je usledilo sledeće:Šta tebe čini drugačijim? Kako znaš da i ti nisi među onima koji ne vide da idu u propast? Reč Božija kaže da živimo u opasnim vremenima.U vremenima kada će ljudi biti slepi, bosi i goli i ne samo da neće znati da su nemaju ništa, nego naprotiv biće ubeđeni da imaju nešto.Osećaće se sigurno u tome. Apostol Pavle kaže da kada ljudi budu vikali mir i sigurnost snaćiće ih brza propast. Ove misli su me naterale na jedno preispitivanje samog sebe,gde sam u odnosu na reč Božiju.Naterale su me da uzmem lupu i da počnem da ispitujem svoj život i svoju sigurnost, na kom temelju stojim,?Dali je to stvarno Božija reč? Šta je ono što zaista želim?Zašto sam tu gde jesam? Zaputio sam se u tu potragu da ispitam šta je ono što me čini sigurnim,dali je to nešto što znam,nešto što jesam ili mislim da jesam. Opasno je vreme, toliko ponuda a istina samo jedna.Reč kaže da će sam bog poslati moćnu zabludu da u nju poveruju oni koji su se odrekli istine, ta zabluda će biti toliko snažna da će sotona kroz nju pokušati ako je moguće i izabrane da prevari. Kod mene u gradu je sada običaj da se na one stare komunističke zgrade sa ravnim krovom dodaje još po jedan sprat.I pre nego počnu radovi pojavi se jedan čikica kome je zanimanje statičar.I njegov posao je da ispita kakvi su temelji zgrade, dali oni mogu da podnesu taj pritisak tereta koji se planira dodati na zgradu, i kada on odobri znači sigurno je, može se graditi. Ovi stihovi i ovo što mi je Gospod govorio me je pozvalo u ulogu statičara, da ispitam svoje temelje, nadam se da će i onog koji čita isto tako pozvati u tu ulogu.
Pozdrav

[Čovjek & Riječ]

... Bog može čoveka koji ide ravno u propast držati u takvom osećaju kao da je potpuno siguran.I onda samo odjednom propast iznenadna ...

Opet me tvoje svjedočanstvo potaknulo na odjek.
Ovih dana tražio sam od Boga Oca da mi kaže nešto kroz svoju Riječ. Odgovor koji sam dobio otvarajući svoju bibliju nije bio "dobar", nego naprotiv (jako) "loš" (Psa 109:14 : Spominjao se Jahve grijeha njegovih, ...), pa me nagnao na razmišljanje i na neku vrstu zabrinutosti. Ipak, odlučio sam ostati u vjeri u Spasitelja i Njegovo moćno ime koje nas spašava o oslobađa svakog grijeha, a "odgovor" sam pripisao "nekome drugome", a ne mome Ocu koji se brine za mene.
Koja je logika ovakvog načina razmišljanja ?
Pa logika je sadržana u evanđelju kojega vjerujem. Spasitelj nas spašava od naših grijeha, a Osuditelj nas osuđuje. To je uvijek tako, tako vjerujem. To je čvrsta Stijena spasenja, naš Gospodin Isus Krist. Tko se u Njega uzda neće se razočarati, On je taj koji ne osuđuje, On u zamjenu za naš grijeh daje pravednost. Tako vjerujem. Zato je došao, zato je prolio svoju krv na križu, da bi mi živjeli, da bi mi bili bez grijeha.
To nitko ne može promijeniti.
Zato mislim (kao i ti) da se sve što kažeš odnosi na one koji nisu Njegovi, na ljude kojima On nije Stijena spasenja, nego stijena sablazni, koji ne grade na čvrstoj Stijeni, nego na pijesku. Uostalom i Riječ govori da je to upućeno onima "koji mrze svjetlost: ne priznaju njezinih putova niti se staza drže njezinih." (Job 24:13) Mislim da je ovo bitno, zato što znamo da je Sotona čak i Isusa htio prevariti kroz riječi Božje "... Ta pisano je ..." (Mat 4:6). Ako poznajemo Duha (nismo službenici slova koje ubija) znamo dobro što Duh govori, pa nas Sotona ne može prevariti. Naš odgovor Onome koji nas osuđuje kroz pismo Božje je istovjetan Isusovu odgovoru : "Odlazi, Sotono !" (Mat 4:10)
Ovim ne želim reći da je loše biti "statičar" i preispitati svoje temelje, naprotiv dobro je .